Već sam vam govorio o tome kako su me aparati za kavu na putovanjima razočarali, nije bilo ništa drugačije ni na mom ljetovanju na Tajlandu prošle godine.
Plaža Railay dostupna je samo brodom, a da bismo tamo stigli, uzeli smo trajekt s pristaništa Rassada na Phuketu do Krabija na zapadnoj obali južnog Tajlanda. Pokazalo se da je to bila prilično avantura. Ja sam se nekako nadao da su na trajektu aparati za kavu bolji nego na pristaništima. Ali pokazalo se da su mi aparati za kavu najmanji problem. Nekako ili trajekt nije mogao doći do ispravnog pristaništa ili smo dobili pogrešne upute. Privedeni smo s „krivog“ trajekta u pristanište za kamion koji nas je odveo do drugog pristaništa gdje su nam rekli da se vozimo na dugim brodovima.
Svoju prtljagu i stvari gomilali smo na drvenom brodu, koji bi u bilo kojoj drugoj situaciji bio zabavan. U vožnji brodom bili smo zalijevani vodom, tako da sam morao koristiti kišnu jaknu. Kasnije smo saznali da smo hotelski brod mogli uzeti s jednog od pristaništa, što bi definitivno bilo rješenje kojem smo se nadali. Jednom kad smo stigli u hotel na Railay Beachu i utvrdili da nam ništa nije uništeno, to je priča zbog koje smo se mogli smijati. Naravno da sam se nadao da su aparati za kavu bolji u hotelu. Nisam bio te sreće nažalost.
Kad se vrijeme popravilo, odlučili smo da nam treba izlazak. U tematskom baru Rasta naručili smo koktele uz koje smo uživali u noći. Mene su zanimali aparati za kavu pa sam naručio i jednu kavu, nisu se proslavili.
Te noći šetajući se do našeg hotela imali smo još jednu „avanturu“ – ustanovili smo da noću i u rano jutro plima dolazi toliko visoko na nogostup do plaže da je jedini način da se vratimo u hotel šetajući vodom koja je do struka. Takva noćna avantura tražila nas je jaku kavu ujutro pa smo zanemarili da su i hotelski aparati za kavu loši.…
